Centri interesovanja

Informatički centar

Kompjuter ima određene kvalitete koji su deci razvojno odgovarajući a to su : interaktivnost, raznovrsnost i kompleksnost. Kompjuteri mogu pozitivno uticati na određene aspekte dečjeg razvoja. Istraživanja su pokazala da predškolska deca koja ga koriste, imaju značajno veće razvojne dobiti u odnosu na decu bez kompjuterskog iskustva.

Dobit je uočena u inteligenciji, znanju, dugoročnoj memoriji, manuelnim veštinama, govornim veštinama, rešavanju problema, apstrakovanju.

Kompjuteri mogu biti korisno sredstvo za razvoj kognitivnih veština. Izborom adekvatnog softvera, pomoći ćemo deci da misle, da rešavaju problemske zadatke, da samostalno stiču znanja iz raznih oblasti.

 

Likovni centar

Upoznajemo likovni izraz deteta

Za upoznavanje i prepoznavanje likovnog izraza deteta, potrebno je, pre svega, da u sebi razvijemo razumevanje za detetov razvoj, za njihova viđenja i iskustva i istovremeno mu pružimo slobodu izražavanja, podršku i podsticaj.

Svoje sposobnosti deca razvijaju iz prirodnih potencijala svog bića, a kroz interakciju svog unutrašnjeg sveta i okoline koja se dešava spontano i svakodnevno. Njihov unutrašnji svet se, putem čula, stalno bogati, dopunjava novim iskustvima i učenjem. Likovno izražavanje deteta nije samo rezultat urođenog dara, već je to pitanje komunikacije sa okolinom, sa kvalitetom i kvantitetom podsticaja koje mu nudimo.

Ako bismo uporedili dete koje raste u okruženju ispunjenom ljubavlju ali bez sadržaja koji mogu razbuktati njegovu maštu, i dete koje raste u svetu igračaka ali u kojem nedostaje ljubav i podrška odraslih, videli bismo da oni imaju gotovo jednake, sasvim skromne, mogućnost likovnog izražavanja, upravo zbog nedostatka adekvatnog podsticaja.

Dete se likovno izražava da bi pokazalo šta ga zanima, zabavlja ili okružuje. Njegovi crteži su igra koja drugi cilj osim samog procesa. Ono ne stvara proizvod, već uživa u procesu, ne stvara za druge, niti po estetskim merilima drugih. Dečja dela su iskrena, jednostavna i spontana bez pokušaja da nešto prilagode ili da naprave za odrasle.

Svako dete je osoba za sebe, sa sopstvenim tempom razvoja i raste u različitim, za njegovu porodicu specifičnim uslovima, što se mora imati na umu kada se prati, kako njegov razvoj uopšte, tako i razvoj likovnog izražavanja. Razvoj dečjeg likovnog izražavanja počinje spontano, a prolazi kroz nekoliko faza koje se odvijaju u kontinuitetu i međusobno prožimaju.

Vrednost dečjeg crteža leži u načinu na koji ono samo vidi, pronalazi i otkriva svet koji ga okružuje. Veliko bogatstvo se krije u razgovoru o crtežu ili slici kroz koje nam dete otvara vrata svog unutrašnjeg sveta mašte, želja, snova.

... Likovni izraz deteta je način komunikacije sa sobom, drugima i svetom koji ga okružuje. I zato ako za glistu koju crta, dete kaže da je to konj, potvrdite gestom i pokažite da u to verujete. Možda želi da malo ,,prošeta" svog konja... Ohrabrite ga da samostalno pronalazi gde se kriju ta mesta, ali već u sledećem trenutku morate biti spremni na nove tematske podsticaje, jer glista nije više konj, konj je ,,auto" a zbog kiše i snega ne zna gde da ga parkira...; auto je već jabuka, a snažnim pritiskom vlažne četkice, papir se probušio i zgužvao...

Sav srećan, sa podignutim ručicama umazanim od boja, kao pobednik nekog teškog relija, mališan ozareno uzvikuje: Ugrizao sam je! Nema je, nema!. I tada mu treba naša podrška. I to ista kao na početku, jer i sreću treba podeliti sa nekim i zajedno se radovati, a to pred detetom morate pokazivati, ništa manje ni više od njega samog.

... U stvaralačkom procesu likovnih aktivnosti i igara najbolje se upoznaje dete, njegove razvojne mogućnosti i potrebe, individualne sklonosti, želje, interesovanja... Tako se otvaraju vrata njegovog unutrašnjeg sveta i otkrivaju putevi i načini kojima treba ići dalje u razvoju i vaspitanju.

Posmatrati decu u likovnim aktivnostima i igri: osluškivati kako dišu, kakav im je položaj tela, kakav im je izraz lica, uživaju li u procesu rada ili se dosađuju, šta im predstavlja teškoću, šta ih ometa da se stvaralački ispolje...

Istraživački centar... Putem raznovrsnih muzičkih igara dete može da upozna, ovlada i kreira različite oblike muzičkog izražavanja (glasom, instrumentom, pokretom). Korišćenjem i eksperimentisanjem sopstvenim glasom i različitim oblicima ritmova dete upoznaje sopstvene muzičke sposobnosti.

Istraživanje je značajno u predškolskom uzrastu jer dete može samostalno da otkriva nove sadržaje i time stiče samopouzdanje i aktivno upoznaje svet oko sebe. Bogati su sadržaji koje dete može da istraži i otkrije, počev od upoznavanja neposrednog okruženja do shvatanja odnosa između sebe i drugih.

 

Muzički centar

Prvenstveno se u predškolskom uzrastu akcenat stavlja na slušanje muzike, na pevanje i interpretiranje naučenog. Ljubav prema muzici stiče se već u najranijem uzrastu. Muziku treba uključivati u svaku aktivnost koja daje tu mogućnost, jer je igra zanimljivija i bogatija ako se kroz nju prepliću i razni muzički sadržaji. Dete će u ovom centru moći i da isproba razne instrumente, i bude mali kreator sopstvenih melodija.

U životu deteta ritam je prisutan od najranijeg detinjstva. Dok ono sluša majku kada peva, pokušava da podražava ritam tapšući rukama. Njegove kasnije igre su uglavnom u ritmu. Pošto ono teži ka motoričkoj aktivnosti, ritam je vrlo važan elemenat. To dete čini putem raznih dečijih igara. Jedne od tih su brojalice, putem kojih deca u predškolskom periodu doživljavaju raznovrsna ritmička trajanja. Izgovaranjem brojalica dete ne razvija samo osećaj za ritam, već usavršava govor, razvija pamćenje i stvara vedro raspoloženje.

Uz pomoć sistema muzičkih igara i aktivnosti, ostvaruje se učenje jednostavnih muzičkih oblika, razvijanje muzičke kulture kroz slušanje pažljivo odabranih muzičkih sadržaja, upoznavanje sa tradicionalnom muzičkom baštinom, različitim muzičkim žanrovima i stihovima, korišćenje sopstvenog glasa i eksperimentisanje glasom, upoznavanje odabranih muzičkih instrumenata, muzičke istraživačke igre - istraživanje zvuka, proizvođenje zvuka pomoću različitih predmeta i njihovo razlikovanje po jačini, visini, boji i trajanju, upoznavanje i ovladavanje muzičkim igrama, plesnim koracima i koreografijama, razvijanje muzičkog stvaralaštva.

Dramski centar

U igri drame i pozorišta dete razvija sposobnost pravilnog govora, podstiče maštu i fantaziju, što je značajno za proces socijalizacije i sazrevanja. U dramskom centru igraju se igre uloga, igre dramatizacije i govorne radionice. Naravno, sve to treba uklopiti u plan i program i prilagoditi interesovanjima dece i njihovim mogućnostima. Igre uloga omogućavaju deci da ostvare svoje želje bez odlaganja. Igra je u predškolskom uzrastu najvažnija aktivnost, jer je ona spontana radnja u koju se dete upušta dobrovoljno, i prihvata pravila u čijem kreiranju i samo učestvuje. Stoga se pažnja više obraća na tok igre nego na sam ishod.

 

Sportski centar

Sve aktivnosti se realizuju u cilju uspešnog rasta i razvoja čitavog organizma, jačanja muskulature i očuvanja zdravlja dece. Pažnju treba usmeriti na sve grupe mišića, i aktivnosti treba rasporediti i dozirati za svako dete pojedinačno u zavisnosti od njegovih individualnih mogućnosti. Jutarnje telesno vežbanje je svakodnevno i odvija se kroz igru, kao i sve aktivnosti u predškolskom uzrastu. Fizičke aktivnosti treba organizovati na svežem vazduhu kad god je to moguće, a raznovrsnost ovih aktivnosti daje mogućnost za organizovanje kako takmičarskih tako i saradničkih igara.

Kretanje i radost su od životnog značaja i jedno drugo omogućuju. Za dete kretanje bez radosti nema značaja, kao ni radost bez kretanja. Može se reći da negovanje ove veze čini smisao predškolskog fizičkog vaspitanja.

Pokretima i kretanjem se deca različito raduju. Do četvrte godine svoje pokrete i kretanja većina dece uspešno formira, tako da dalji razvoj motorike karakteriše njeno usavršavanje. Pri tome se za svaki period razvoja mogu odrediti sposobnosti u kojima se razvoj pokreta i kretanja ostvaruje (aktuelne sposobnosti).

Radost pri kreiranju pokreta je velika kada su pokreti u funkciji slobodnog izražavanja, otvorenog za izazove koje donose boje, tonovi, glasovi, reči...

 

Matematički centar

Dete se u predškolskom uzrastu upoznaje sa početnim matematičkim pojmovima, uči da prepoznaje oblike oko sebe i da uočava sličnosti i· razlike između njih.

Aktivnosti koje uključuju matematiku značajne su za kognitivni razvoj, bez obzira da li je reč o praktičnoj manipulaciji predmetima ili o rešavanju zadataka na misaonom planu. U ove aktivnosti uključuju se razne problem situacije, u kojima dete dobija mogućnost da samostalno osmisli novo rešenje nekog problema. Tako na primer u pronalasku izlaza iz lavirinta, dete osmišljava samostalni pristup i rešenje pronalazi oslanjajući se isključivo na sopstvenu sposobnost uviđanja.

...U mojoj kući nas je samo četvoro (tata, mama, brat i ja), a u vrtiću mnogo; skup dece jedne vaspitne grupe, skup dece cele predškolske ustanove, po dva vaspitača u svakoj vaspitnoj grupi, skup mojih igračaka kojih je znatno manje od skupa igračaka u mojoj vaspitnoj grupi, skup stolica, nameštaja, posuđa, odevnih predmeta i sve to upoređujem sa predškolskom ustanovom u kojoj imam mnogo više nego kod svoje kuće: više automobila, lutaka, građevinskog i drugog materijala... pa mogu napraviti velike i male garaže za velike i male automobile, imam građevinskog materijala koliko god mi treba: od drveta, plastičnih kocaka, raznih elemenata, kutija... pa mogu na razne načine da složim i napravim razne vrste garaža male, malo veće, veće i najveće u koji stanu automobili sa prikolicom i onda ih tako poređam: male automobile u malu garažu i tako redom, od najmanjeg do najvećeg (serijalna korespondencija). Posle brojim kojih ima najviše, najmanje, jedan. Mogu i da vidim gde mi je najviše trebalo kocaka i ostalog građevinskog materijala da napravim garaže (brojim...). Nekada se dosetim da za velike garaže uzmem najveće elemente i tako se dogodi da napravim garažu sa malo elemenata, za razliku od malih garaža koje sam pravio od mnogo sitnih kocaka ili...

... Igram se i sa logičkim blokovima, klasifikujem ih ili po obliku i boji, a mogu i po debljini i veličini, a mogu i po dva, tri, a kod velikih i po četiri kriterijuma. Često upoređujem moje lutke po veličini i tako ih poslažem od najveće do najmanje a mogu i od najmanje do najveće (serijacija) i onda ih upoređujem koja je veća-manja, koja najveća, najmanja, a koje između i uočavam njihove odnose u odnosu na prethodnu i onu koja za njom sledi (tranzitivnost).

... Kada hranim moje lutke, uvek im postavim sto i svakoj lutki stavim tanjir, kašiku, čašu za vodu na malom tanjiriću, salvetu. Tako i u vaspitnoj grupi obavezno na sto stavim stoljnjak, za svako dete postavim po jedan tanjir, kašiku, viljušku, nož, čašu za vodu, činiju za salatu, parče hleba, salvetu (korespondencija-pridruživanje)...

... Na moru uočavam - vidim mnogo kupača, suncobrana, ne mogu ni da ih izbrojim, ima ih mnogo, brodova u luci - većih, manjih čamaca, barki, po koji gliser, skijaši na vodi, mnogo školjki i kamenčića, pokušavam da brojim samo velike, male i putničke brodove, pa mogu da zaključim kojih je više, koliko ih se vidi na pučini mora, koliko ih uplovljava u luku... Čamčiće je teže izbrojati, jer ih ima mnogo, kao i na pristaništima na reci, jer su neki veći, manji, samo za jednog veslača...

... Na mojim crtežima možeš, pored ostalog, videti da znam da na nebu može biti mnogo oblaka, mnogo zvezda, a samo jedno sunce i mesec...

U vrtiću ,,Beli zeka" se svako dete poštuje, uvažava se njegova individualnost i kreativnost, savesno se radi na usvajanju znanja, veština i vrednosti kod deteta. Vaspitno-obrazovni rad se najviše vrednuje i insistira se na aktivnoj saradnji sa roditeljima. Kod dece podstičemo intelektualni , motorni, emocionalni, duhovni, socijalni razvoj, kognitivni razvoj, razvoj komunikacije i stvaralaštva.

Osnovni zadaci vaspitno-obrazovnog rada su :

• podsticanje osamostaljivanja,
• podrška fizičkom razvoju,
• jačanje socio-emocionalne kompetencije,
• podrška socijalnom razvoju,
• negovanje radoznalosti,
• poštovanje individualnosti i podsticanje kreativnosti kod dece

 

Prijatno okruženje prilagođeno tematskim zahtevima programa pomaže deci u usvajanju novih sadržaja. Didaktički materijali i interaktivni kompjuterski programi su odabrani tako da prate program vrtića u ostalim oblastima.

Sadržaji, metode, sredstva i organizacija aktivnosti su koncipirani tako da dete nijednog trenutka ne bude prepušteno samo sebi. Neprekidna interakcija među decom, ali i među decom i vaspitačima. Aktivnosti se izvode uz pomoć savremenih i u praksi potvrđenih metoda, uz korišćenje svih savremenih sredstava za edukaciju.

Zastupljene su i kreativne radionice : mala likovna i vajarska akademija, muzika, ples, sportske aktivnosti, engleski jezik.